Приход (Сараево)

По предању и археолошким подацима Стара српска православна црква Св. Архангела Михаила у Сарајеву потиче из средњег века. Писаних трагова о њеном постојању у то време нема јер су, највероватније, пропали за време турских освајања наших земаља. Пошто нема писаних трагова упућени смо да њену старост утврђујемо на основу индиректних доказа. Необична основа и облик цркве, одвојен средњи део храма (наос) ступцима и двоспратним аркадама, зидана олтарска преграда, камени свећњаци пред олтаром, два слоја на најстаријим иконама са иконостаса и надгробни камени споменици нађени око цркве довољно говоре о старости цркве. На основу цариградских дефтера из 1485. и 1489. године може се претпоставити да је у то време постојала црква у Сарајеву, иако се она у дефтерима не спомиње. У првом дефтеру се каже да у Сарајеву има 42 муслиманске куће, 103 хришћанске и осам дубровачких. Вероватно је тако јако хришћанско насеље имало богомољу. У другом дефтеру се помиње Ђуро, син поповски, што указује да је у Сарајеву у то време био свештеник, а вероватно и црква. Ко је ктитор цркве није познато. Народно предање је приписује Андријашу, брату Краљевића Марка.

У XVI веку има више података о свештеницима, док је у XVII веку црква три пута страдала од пожара. Пошто су саниране последице последњег пожара из 1656. године цркви је поклоњен полијелеј, два камена свећњака пред олтаром и нови дрвени иконостас у резбарији. Крајем XVII века опљачкан је један део имовине Старе цркве приликом провале Евгенија Савојског у Босну и Сарајево. У XVIII веку црква је два пута оштећена у пожарима и то 1724. и 1788. године. После првог пожара обновљена је 1730. а четири године касније обновљен је доњи део иконостаса. У другом пожару изгорео је кров цркве. Поправљен је 1793. године. Од тада па до 1982. године није било значајнијих радова на цркви осим што је 1881. подигнут зидани звоник са западне стране, а 1982. године црква је генерално реновирана. Осветио је на Цвети исте године митрополит Владислав. Стара црква је добрим делом укопана у земљу. Правоугаоне је основе, без олтарске апсиде, дуга је 14,5, широка 16,5, а висина унутрашњости је осам метара. Зидови су грађени од камена кречњака, дебљине преко 100 цм., а сводови од седре (сиге, бигра). На спољашњим зидовима су широке фуге а унутрашњост је омалтерисана. Покривена је ћерамидом. Улази су са каменим луковима и довратницима а прозори су правоугаони са каменим первазима и демирима. Подељена је на олтар и наос (средњи део цркве) који је ограничен зиданим ступцима и луковима на два спрата. Око средњег дела, са северне и јужне стране су два споредна брода а са запада затворена припрата (нартекс). Сви ови простори су засведени полуобличастим сводовима. Приликом оправке 1730. године бочни бродови и нартекс хоризонтално су предвојени патосом, таваницом и тако је начињено горње одељење – женска црква. Мали олтар у источном делу северног брода начињен је 1730. или 1849. године.

Највећу уметничку вредност у Старој цркви има дрвени иконостас у резбарију из XVII века са иконама. Иконе је радило више сликара. Ту су иконе зографа Радула или Авесалома Вујичића из 1674, Максима Тујковића из 1734. године и непознатог барокног сликара из XVIII века. Горњи ред икона на иконостасу (Тајна вечера, Скидање са крста, Прање ногу и Зачеће) поклонио је Сарајлија Јован Милетић из Трста у другој половини XVIII века. У унутрашњем и спољашњем делу наоса изнад стубаца и над луковима налазе се иконе домаћих и страних мајстора од XVI до XVIII века. Има икона велике уметничке вредности на зидовима храма. Поред икона, велику вредност имају кандила, дарохранилнице и окови икона од разних врста материјала. У Старој цркви се чува рука Св. Текле, делови моштију Св. Пателејмона, Макрине и Јакова Персијанца а у женској цркви је смештен детињи ковчег са моштима. Многе значајне црквене личности су посетиле Стару цркву. Поред њих, цркву су посећивале и познате личности из политичког живота. Године 1985. цркву је посетио шпански краљ Хуан Карлос са супругом Софијом. За Стару цркву је везана српска основна школа. Први податак о њој је из 1539/40. године. У документима има података о учитељима који су радили у овој школи од XVII до XIX века. Школа је била при цркви до 1858. године. Уз основну школу, основана је педесетих година XIX века виша школа, доцније претворена у реалку, која је радила до 1883. године када су је аустријске окупационе власти затвориле.

Источник: www.mitropolija.org